(Jutarnji list) Kad sam im u petom osnovne na prvome satu informatike poÄela govoriti o bitu i bajtu, shvatila sam da svi odreda gledaju u prazno. NiÅ¡ta im nije bilo jasno. Kasnije su dobili zadatak da preraÄunaju jedinice i nule. Nastao je problem. U jednom trenutku sam se zapitala zaÅ¡to uÄim djecu neÅ¡to Å¡to im nikada, ali baÅ¡ nikada u životu neće trebati. Jedini odgovor bio je: zato Å¡to to piÅ¡e u nastavnom planu i programu starom deset godina. A sve to nema nikakve veze sa stvarnošću – kaže Katarina Butković, magistra primarnog obrazovanja i informatike, uÄiteljica u osnovnoj Å¡koli u Ogulinu i jedna od najboljih studentica svoje generacije na UÄiteljskom fakultetu u Zagrebu.
U dvije godine koliko je dosad predavala predmet informatika u osnovnoj Å¡koli upoznala je sve mane nastave predmeta koji bi u danaÅ¡nje doba morao biti kljuÄan. Ne samo da nije kljuÄan – nije ni obvezan; u hrvatskoj je Å¡koli izborni i uÄenici ga sluÅ¡aju tek od petog do osmog razreda. Slabo je prisutan i u srednjoj Å¡koli, a na državnoj maturi jedan je od predmeta koji izabire najmanji broj uÄenika.
ZaÅ¡to? Jer fakulteti, Äak ni većina tehniÄkih, ne traži takvu informatiku kakva se predaje u Å¡kolama.
– Niz je tu apsurda. Na primjer, uÄimo li djecu po programu, moramo im priÄati o disketi – kaže uÄiteljica.
Suhoparna obrada
A Å¡to kažu udžbenici? To je tek druga vrsta apsurda, nastavlja uÄiteljica.
– Potpuni je nonsens Å¡to se udžbenike iz informatike, koja je nevjerojatno živ predmet, poistovjećuje s ostalim udžbenicima pa se svi oni mijenjaju po zakonu svake Äetiri godine. Informatika se u Äetiri godine rapidno promijenila. Ako mene pitate, udžbenik u papirnatom obliku iz informatike je nepotreban. A ako su nakladnici toliko ažurni, neka svake godine izrade digitalni udžbenik iz informatike – predlaže magistra informatike i navodi sljedeći primjer: studenti danas na UÄiteljskom fakultetu uÄe programiranje u logu, a istodobno u novim Å¡kolskim udženicima uÄenicima se spominje python.
Ima li barem neÅ¡to u tom zastarjelom programu informatike Å¡to danaÅ¡njim klincima može trebati, a da ih ujedno zanima, pitamo uÄiteljicu.
– Ima. Super im je obrada videa i zvuka. No u udžbenicima je to toliko suhoparno obraÄ‘eno uz navoÄ‘enje obiÄnog rekordera s tipkama play, stop i rec. Oni su to odavno proÅ¡li. Ako im taj dio ne živnete, dopustite da snimaju videokipove vlastitim smartphoneovima po Å¡koli, a onda od toga napravite zabavu, i na toj će lekciji zaspati – kaže Katarina Butković.
Zbunjujući pojmovi
Više od klipova i, primjerice, izrade web stranica, zanimaju ih ipak društvene mreže.
No o Twitteru i Facebooku u programu ni jedne rijeÄi!
Obzirniji nastavnik informatike doskoÄit će tome tako Å¡to će sat ili dva razgovarati s djecom o omiljenim im druÅ¡tvenim mrežama, a u dnevnik će morati zapisati da su obraÄ‘ivali – jedinicu pod naslovom “bajt†i kljuÄne pojmove “bajt kao osmorka bitova ili dvije Äetvorke bitovaâ€, kao Å¡to to zadaje stari nastavni plan i program.
Ili pak jedinicu “bit†i njegove kljuÄne pojmove: “težinska vrijednost bitova, binarni zpis brojeva, binovna znamenkaâ€.
Ili, Å¡to dalje navodi program, “kod i kodne vrijednostiâ€.
Ili, “stablasti prikaz mape, programska datoteka, podatkovna datotekaâ€.
Dok se danaÅ¡nje generacije predÅ¡kolaca bude uz YouTube, a internetom poÄinju surfati dok joÅ¡ nisu svladali sva slova abecede, u Å¡koli se tek u petom razredu upoznaju s “WWW preglednikomâ€, “elektroniÄkom poÅ¡tom†i “osnovnim uslugama internetaâ€.
Potpuna nepismenost
Jedna od lekcija je i “Uporaba web poÅ¡te†– adrese poÅ¡iljatelja i primatelja, struktura poruke. Nastavni program tu navodi i obrazovno postignuće ove lekcije, a to je – “pisati jednostavne porukeâ€?!
– Ironija u ovoj cjelini je Å¡to kad uzmete knjigu, navodi se samo internet explorer. Tada ne izdržim i pitam djecu – Å¡to vi koristite? A oni bez problema navode Google Chrome i Mozillu – kaže uÄiteljica.
Ljubica Baki Tomić, metodiÄarka nastave informatike, upozorava da nastavni program nije jedini problem jer se ni studentima na uÄiteljskim fakultetima s modulom informatike ne daju dovoljna znanja.
– Djeca danas znaju jako puno i o novim alatima znaju viÅ¡e od prosjeÄnog nastavnika. MlaÄ‘e generacije nastavnika joÅ¡ se nekako snalaze, no starije – katastrofa. Drugi naÅ¡ problem je Å¡to je informatika izborni predmet pa u nju uskaÄu da bi popunili satnicu, na primjer, nastavnici tehniÄkog – kaže Ljubica Bakić Tomić.
TeÅ¡ko je pronaći nekoga tko se ne slaže: informatika, naravno na posve drugim temeljima, mora biti obavezan predmet od prvog razreda. Ministar znanosti Vedran Mornar izjave u tom smjeru dao je joÅ¡ prije nekoliko godina. U Vjesniku je 2011. izjavio: “InformatiÄka je pismenost danas elementarna. Nažalost, nama djeca iz srednje Å¡kole izlaze jeziÄno, matematiÄki i informatiÄki nepismeni, a kamoli ona iz osnovneâ€.
‘Diskete se već 7 godina ne ugraÄ‘uju, a djeca uÄe sve o njima’
Komponenta za uÄitavanje disketa, da ne zaboravimo, prestala se ugraÄ‘ivati u raÄunala prije sedam godine pa je primjerice danaÅ¡nji srednjoÅ¡kolci nikada nisu ni vidjeli, no naÅ¡im osnovcima nastavnik taj pojam ipak mora objasniti kao da postoji. Jer tako piÅ¡e u programu. No zato nastavni plan i program nikad nije Äuo za USB. Pa tako ni klinci u nastavi informatike ako je nastavnik provodi po programu. – Prvo sam izgubila dan ili dva ne bih li nabavila disketu. Nisam je naravno mogla iskoristiti jer u Å¡kolskim raÄunalima za njih viÅ¡e ne postoji kućiÅ¡te. No donijela sam ga i rekla razredu: ‘Djeco, ovo je disketa ili flopy. To morate znati, iako vam nikada neće trebati jer se već koju godinu ne koristi’ – kaže Katarina Butković.
Ma jel to Mirelica opet jaše?
Već smo svi bili u strahu da je na bolovanju ili neÅ¡to …
Evo, vidim da si je dala truda i naÅ¡la kolegicu s hrpu iskustva pa se sad obje Äude nastavnom planu i programu kao pura… (znate Äemu).
Drago mi je da si nije istegnula svoj istraživaÄki miÅ¡ić pa saznala da se državni skup informatiÄara ove godine održao u Å ibeniku gdje se (navodno) govorilo o statusu i budućnosti ovog predmeta. Tamo su se (možda) okupile mudrije glave od dotiÄne magistre, ali Å¡teta sad plaćati putne troÅ¡kove samo da bi intervjuirali nekoga tko zaista ima pojma o neÄemu.
Å to se nije povela za bjelovarskim primjerom pa za miÅ¡ljenje upitala koju ÄistaÄicu….
Pitam se jel plaÄe ta majka Å¡to je takvo dijete rodila (kad već urednik ne primjećuje tko radi za njega)?
“Kad sam im u petom osnovne na prvome satu informatike poÄela govoriti o bitu i bajtu, shvatila sam da svi odreda gledaju u prazno. NiÅ¡ta im nije bilo jasno. Kasnije su dobili zadatak da preraÄunaju jedinice i nule. Nastao je problem. U jednom trenutku sam se zapitala zaÅ¡to uÄim djecu neÅ¡to Å¡to im nikada, ali baÅ¡ nikada u životu neće trebati. Jedini odgovor bio je: zato Å¡to to piÅ¡e u nastavnom planu i programu starom deset godina. A sve to nema nikakve veze sa stvarnošću – kaže Katarina Butković, magistra primarnog obrazovanja i informatike, uÄiteljica u osnovnoj Å¡koli u Ogulinu i jedna od najboljih studentica svoje generacije na UÄiteljskom fakultetu u Zagrebu.”
Å to se tiÄe nastavnog plana i programa informatike svakako ga treba mijenjati, ali kolegica s uÄiteljskog fakulteta s pojaÄanom informatikom bi svakako trebala znati da se pojam bita i bajta i binarnog brojevnog sustava i svega vezanog uz to nalazi u samim temeljima informatike i njužno je za razumijevanje rada raÄunala i same tehnologije. Druga je sad priÄa je li to primjereno za peti razred osnovne Å¡kole, ali da to treba izbaciti nikako se ne bi složio!
Nadam se da se naÅ¡ sadaÅ¡nji ministar neće oko toga previÅ¡e savjetovati s biskupima i ostalim svećenstvom jer ipak je Äovjek bio dekan tehniÄkog fakulteta i to ne bilo kojega…
LP.
A Å¡to se tiÄe disketa koje je jedva nabavila i pokazivala djeci kako bi se slijepo držala plana i programa, ne bi joj nitko zamjerio da je samo spomenula disketu i preÅ¡la na USB i novije tehnologije.
TakoÄ‘er u nastavnom planu i programu za peti razred postoji tema “Spremnici raÄunala” s kljuÄnim pojmovima: srediÅ¡nji spremnik, pomoćni spremnici i obrazovnim postignućima: svojim rijeÄima opisati ulogu pojedinih spremika. Dakle nigdje se ne spominje floppy disk. Eventualno u knjizi koju ona koristi 😀
Žalosno je da je novinarka razgovarala sa nastavnicom koja radi tek dvije godine,a joÅ¡ je zavrÅ¡ila samo uÄiteljsku Å¡kolu.Pojmovi koji se spominju kao zastarjeli su zapravo temelj informatike.Samo potpuna neznalica može misliti suprotno i to joÅ¡ javno govoriti.
Osim toga ,vrlo se ružno govori o starijim kolegama.Sve u svemu ,vrlo ružno i površno.Mlada kolegica bi mogla o svemu na aktivu porazgovarati sa svojim starijim kolegama .
Informatika nije twittanje i facebook. I kako bi se, pobogu, mogla uÄiti od 1. razreda osnovne Å¡kole, draga Mirela i ostali napredni pametnjakovići.
U 1. se, razredu osnovne Å¡kole, uÄe slova….
Na koji kotaÄ, novinarka, vodu navodi!??
SmijeÅ¡nog i žalosnog li Älanka, napraviti intervju sa uÄiteljicom razredne nastave s pojaÄanom informatikom. Usporedbe radi kao da medicinska sestra sa pojaÄanom kardiokirurgijom operira pacijentu srce.
“Kad sam im u petom osnovne na prvome satu informatike poÄela govoriti o bitu i bajtu, shvatila sam da svi odreda gledaju u prazno. NiÅ¡ta im nije bilo jasno. Kasnije su dobili zadatak da preraÄunaju jedinice i nule. Nastao je problem. U jednom trenutku sam se zapitala zaÅ¡to uÄim djecu neÅ¡to Å¡to im nikada, ali baÅ¡ nikada u životu neće trebati. ”
Katastrofa!
U gotovo svakom razgovoru o raÄunalima ili pametnim telefonima iskrsne pitanje kapaciteta. Ovoliko gigabajta radne memorije ovoliko gigabajta na kartici,tvrdi disk ovoliko terabajta, brzina interneta je ovoliko kilobita/megabita u sekundi. I to je vama, pojaÄana kolegice, neÅ¡to Å¡to im nikad u životu neće trebati?
Vi ste bili jedna od najboljih studentica? Kakvi su onda drugi?
Kakva je to profesorica Ljubica Bakić Tomić?Predaje na uÄiteljskoj akademiji,a pljuje po starijim kolegama.Zar takvom ponaÅ¡anju uÄi mlade generacije?Kaže da su svi stariji profesori katastrofa.
Zar je svima bila na satu?
Trebala bi se svima javno ispriÄati.
InaÄe, na StudentNet je njen kolegij opisan kao koma ,a ona kao koma profesor.
http://www.studentnet.hr/predstavljanje_fakulteta/show/30/
Danas je osvanuo nastavak Älanka (str.21)u kojem se nastavlja hajka na bitove,bajtove,datoteke…
Izgleda da novinarka mrzi informatiku,a ne uÄenici,jer svake godine neki doÄ‘u s medaljama sa raznih natjecanja.
uÄiteljica razredne nastave sa pojaÄanom informatikom,i uz to,sa 2 godinice radnog staža,nije kompetentna priÄati ni o informatici ni o nastavi.svaÅ¡ta.
Å¡to se tiÄe informatike od 1.razreda-apsolutno sam protiv.djeca tog uzrasta se na kompjuteru mogu samo igrati a to neka lijepo rade kući.il se ide prema tome da od Å¡kola napravimo igraonice?
i samo nam joÅ¡ treba Å¡to manje pisanja a viÅ¡e tipkanja.pobogu,pa standardizirani ispiti danas su samo na zaokruživanje,pocrtavanje,ne daj bože da uÄenik stvarno treba sam napisati smislenu reÄenicu.
meni nikad nije bila jasna funkcija uÄenja brojevnih sustava u osnovnoj Å¡koli…ni u srednjoj Å¡koli Å¡to se toga tiÄe. jednostavno nigdje nikada brojevni sustavi nisu povezani sa samim funkcioniranjem raÄunala na nivou većem od raÄunala mogu pamtiti samo 0 i 1 pa zato odjednom uÄimo kako prevesti brojeve iz dekadskog u binarni. di su slova? di su tu slike? kako to radi? po meni bez tih primjera se brojevni sustavi mogu preskoÄiti. bit i bajt, kao i veće jedinice su bitne kao dio raÄunalne pismenosti jel. da bi znali usporeÄ‘ivati kapacitete medija za pohranu podataka i sliÄno te su kao takvi funkcionalni. najbolje objaÅ¡njenje koje sam ja dobio za va
nost brojevnih sustava je “PA TO SU OSNOVE!”
ja sam imao predmet osnove elektrotehnike. uÄili smo Å¡ta je struja i Å¡ta je napon i Å¡ta je otpor, ohmov zakon i ta Äetiri pojma su se neprestano pojavljivali kroz predmet i sve ostale predmete vezane uz elektrotehniku….TO su osnove jer bez toga nećeÅ¡ moći shvatiti niÅ¡ta u elektrotehnici. ja sam se nagledao raÄunala Å¡to kao korisnik, Å¡to kao programer, Å¡to kao serviser i NIKADA mi nisu trebali brojevni sustavi osim kao matematiÄki trik da postignem neÅ¡to sa nekim registrom. petljanje sa memorijskim registrima kao takvo svakako nije dio gradiva za osnovnu Å¡kolu i morao bih se složiti sa mlaÄ‘om kolegicom ma koliko ona bila “samo” uÄiteljica razredne nastave sa pojaÄanom informatikom.
TakoÄ‘er djecu u osnovnoj Å¡koli bi trebalo uÄiti i o facebooku i o twitteru i o ostalim druÅ¡tvenim mrežama, pogotovo o sigurnosnom aspektu istih. uÄiti ih da ne stavljaju osobne podatke na mjesta gdje ih netko drugi lako može ukrasti. uÄiti ih o tome da je cyber bullying jednako loÅ¡ kao i bullying uživo, kako prepoznati sumnjive stranice i linkove, i mnoÅ¡tvo drugih stvari koje će im barem u tom ranijem razdoblju života biti puno važnije nego da znaju pretvoriti broj iz binarnog u oktalni sustav bez pretvaranja u dekadski.
eto 🙂
To Vam je, dragi kolega SunTsu, kao kad polaznici auto Å¡kole ne uÄe niÅ¡ta o samom radu motora jer im je cilj nauÄiti voziti automobil. Zbilja, da bi vozili automobil ne morate niÅ¡ta znati o radu raznih sustava u njemu.
UÄenici ne uÄe samo informatiku da bi se znali koristiti raÄunalom nego i da razumiju naÄin funkcioniranja istog. UÄe i o povijesti razvoja raÄunala u kojem se objaÅ¡njavaju naÄini rada nekih mehaniÄkih i elektromehaniÄkih raÄunala od prije stotinjak ili viÅ¡e godina. Na taj naÄin uÄenici formiraju potpuniju sliku složenosti i vrijednosti raÄunala danaÅ¡njice. Ukoliko znate ciljeve nastave informatike i raÄunalstva jasno je da su bit i bajt osnova.
Ugodnu vožnju Vam želim.
ajmo sada opet sa razumijevanjem…