(Jutarnji list) Ekspertni tim sastavljen od profesora hrvatskog jezika sa sveuÄiliÅ¡ta i srednjih Å¡kola trebao bi zakljuÄiti jesu li maturanti u pravu kad kažu da je ispit bio pretežak, ili je ipak rijeÄ o tome da većina uÄenika zadane tekstove nije Äitala s razumijevanjem.
Rezultati njihove ekspertize trebali bi biti poznati u ponedjeljak, rekli su nam u Ministarstvu, a ministar Željko Jovanović još je ranije obećao da ako se pokaže da su neka pitanja bila sporna, da ih se neće bodovati.
Provođenje ispita
Nakon ovog, joÅ¡ jednog u nizu skandala s provoÄ‘enjem državne mature, u struÄnoj se javnosti sve Äešće mogu Äuti kritike na raÄun Nacionalnog centra za vrednovanje vanjskog obrazovanja, koje je nadležno za izradu i provoÄ‘enje ispita.
Ravnatelj zagrebaÄke Privatne klasiÄne gimnazije, prof. Zlatko Å eÅ¡elj, smatra da je državna matura model koji je propao i da pothitno treba mijenjati koncepciju.
– Ja sam bio protiv uvoÄ‘enja mature jer nema nikakve koristi. Govorilo se da se na taj naÄin vrednuju Å¡kole, ali sada vidimo da to nije tako. NekadaÅ¡nja matura, kakva god bila, izvrÅ¡avala je svoju funkciju, a danas se ne zna Äemu sve ovo služi – vrednovanju Å¡kola, uÄenika ili prijemnim ispitima za fakultet. Državna matura je izgubila svoj smisao, ali sad ju je teÅ¡ko ukinuti. Trebalo bi ozbiljno promisliti o njenom konceptu, a posebice o ispitnim materijalima – kaže Å eÅ¡elj.
Izbezumljena djeca
Posebno ga Äudi Å¡to su isti ispiti za strukovne Å¡kole i gimnazije, pa je onda jasno da se najviÅ¡e bune uÄenici struÄnih Å¡kola. Trebalo bi, navodi Å eÅ¡elj, uÄenicima strukovnih Å¡kola omogućiti da imaju ispit sukladan njihovom opsegu rada, a ne da se dogodi da netko iz tehniÄke Å¡kole ne može upisati Fakultet elektrotehnike i raÄunarstva jer nije bio dobar u hrvatskom jeziku.
– Kada je rijeÄ o pismenosti, nije ni Äudno Å¡to su nam djeca izbezumljena kada imamo svake godine drugaÄiji pravopis koji nas svakim novim izdanjem Äini nepismenijima. Kod nas ima toliko smeća u sustavu koje nikada nije raÅ¡Äišćeno. Državne mature postoje u sustavima gdje je proces otpuÅ¡tanja loÅ¡ih profesora jednostavniji nego Å¡to morate slomiti Å¡ibicu, a kod nas ne možete otpustiti profesora i ako pijan doÄ‘e na nastavu – smatra Å eÅ¡elj.
Negativna energija
Dr. sc. Josip Burušić iz Centra za istraživanje znanja, obrazovanja i ljudskog kapitala Instituta društvenih znanosti Ivo Pilar, smatra kako su problemi oko državne mature postali pravilo, a ne iznimka, i da bi se nešto trebalo promijeniti.
– Izgleda da je državna matura u sadaÅ¡njem obliku osuÄ‘ena da iz godine u godinu puni naslovne stranice medija. Koliko vidim, svake godine se mobilizira priliÄna koliÄina negativne energije. Siguran sam da to nije bila namjera pri uvoÄ‘enju državne mature, te da to viÅ¡e nije iznimka, već pravilo. UÄenici imaju sigurno potencijal biti sve, samo ne neznalice, stoga je potrebno odgovore na pitanje o valjanosti državne mature potražiti na drugom mjestu – kaže BuruÅ¡ić.
I dr. sc. Stipe Botica s Odsjeka za kroatistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu slaže se da bi se neÅ¡to trebalo promijeniti kod državne mature, a prema njegovu miÅ¡ljenju, za poÄetak bi se trebalo osloboditi suviÅ¡nih formalistiÄkih okvira.
Velike zapreke
– Matura i pitanja na njoj strahovito su formalizirani. Za književnost se gledaju nebitne Äinjenice. Ako raÄunamo na to da su maturanti zrele osobe, da žele biti intelektualci, onda im ovakva pitanja Äine zapreku i prisiljavaju ih da uoÄavaju nebitne detaljÄiće. Umjesto udubljivanja u kvalitetu jeziÄnog izraza, mi to sve marginaliziramo formalistiÄkim detaljima. Nije ni Äudo kada dobijemo studente koji imaju fond povrÅ¡nih znanja i teÅ¡ko odvajaju bitno od nebitnog – istiÄe Botica.