Piše: Anita Damjanović
Nikad u povijesti opoziva hrvatskih dužnosnika nije toliko malo nas zavidjelo mnogobrojnima vama koji ste sluÄajno, namjerno ili iz blaženog neznanja propustili saborsku raspravu o prijedlogu za opoziv ministrice Ministarstva znanosti i obrazovanja Blaženke Divjak.
Iako sam i ja, priznat ću odmah, zakunjala tamo negdje oko pola jedan uronivÅ¡i u ono stanje polusna ili polujave u kojem vam se Äini da ono Å¡to Äujete ne može biti istina jer je toliko fantastiÄno da ni sanjarica vaÅ¡e prababe nema odgovor, oko pola tri prenuo me himniÄni iskaz Sabine Glasovac i opet sam se naÅ¡la u imaginariju hrvatskog sabora.
Ali da me sad pitate Å¡to je bilo, moj odgovor zvuÄao bi jednako plitko, povrÅ¡no, neuvjerljivo, nategnuto i apstraktno kao i većina reÄene rasprave.
Dakle, nije se imalo Å¡to Äuti, barem niÅ¡ta novo, jedino ste mogli gledati taj igrokaz i nadati se nekom kopernikanskom obratu ili pojavi Keyser Soze na kraju, ali nismo mi te sreće. Film koji smo mi gledali bio je trećerazredna produkcija u kojoj je casting bio oÄajan. Osim Sabine Glasovac koja je barem nauÄila ulogu napamet i naturÅ¡Äika Bulja koji je habitualno hmmm osebujan?, svi ostali su teÅ¡ko podbacili. Divjak kao glavni negativac osim klasiÄnog keza zlice, nije niÄim doprinijela karakterizaciji svog lika.
Sam scenarij imao je potencijala, no neuvjerljive i patetiÄne replike i scene borbe bile su božsaÄuvaj, no bez CGÄ° tehnologije ni najvjeÅ¡tiji režiser ne bi mogao izvesti masovne prizore na praznom setu, a uobiÄajeni statisti nisu htjeli doći ako im se ne osigura naknada za rad noću.
Potpuni izostanak soundtracka je neoprostiv gaf, a o dijalozima dovoljno govori Äinjenica da od cijelog filma imamo samo jedan one-liner ‘Bože sa nebesa, saÄuvaj nas HNS-a’.
Kamera je bila relativno dobra, iako s puno nepotrebnih Å¡venkova po praznom setu, a Å¡minka je poÄela curiti oko dva, tako da na kraju nije ostalo niÅ¡ta osim podoÄnjaka i oÄnjaka… i nas par oÄajnika…
S nestrpljenjem iÅ¡Äekujemo ‘Rasprava o opozivu BD 2’. Coming soon…